I kada pevam, ti se provučeš

anime-love-broken-screen-hd-jootix-413871

Kada iznenada uđe dašak svog nedostajanja topline koja je držala naš život, tegovi u grudima slepo prate gravitaciju.

A ja, ja hoću da pobegnem tada, a nemam gde bih se sakrila od živog doživljaja neuspele prošlosti.

Jer ta podla veštica me grli, i plaštom boji moje nebo, iscrtanim scenarijom svega što je bilo. I sve obojeno u bol.

Borba i čekanje bili su život. Zarobljenici želja i mašte.

Ništa lepo nismo ispratili do kraja. Samo težinu različitosti.

Od prelomljenih struktura naših bića, samo je izmešani prah ostao po nama, kao usud. Da nas prati.

A ipak smo ostali pusti i sami, rasuti.

Kao izgnanici i dalje tražeći ono što će dekorisati i grejati sve one prostorije naših čežnjivih fiksacija.

Ali, izgleda da je tako moralo.

Jer ko sam ja da upirem i optužujem arhitekturu nevidljivih životnih puteva?

Hoću samo da ponovo svoj pogled obasjam i zvezdama i suncem i mesecom, da znam zašto sam ovde.

Jer uvek znam. Sem kad uspeš, nekako, negde, bešumno i eruptivno, pa makar i na tren, da se ušunjaš.

Da me podsetiš na neuspeh.

Da nije bio jedan više da nas raduje.

30 odgovora na “I kada pevam, ti se provučeš

    • Uvek je tako. Samo je čoveku potreban trenutak da zaokruži i da nađe smisao, zašto su se neke stvari desile. A taj smisao kad-tad dođe.
      Pozdrav N. 🙂

    • Da, ali ja bih dodala i sreću 🙂
      Jeste da je ‘podsticaj’ manji, ali širina može biti ista.
      Pozdrav za tebe Stanimire 🙂

    • To je bilo otkrovenje za mene u adolescenciji. Mislila sam da težinu samo nosim ja 🙂 Međutim, shvatiš u životu, da čak i osobe koje smatraš ‘površnim’ nose svoj ‘prtljag’. Pa bude nekad inspirativno i toplo, kako smo svi mi samo ljudi, željni lepote u bilo kom obliku (znaaam romantičarsko gledište 🙂 )

    • Bez suočavanja, nema napred. Ja makar mislim da bez toga čovek i ne može dalje tj. dok god ne osvesti ‘stare modele’. Pa kako kažeš ‘izgubi bolnu snagu koju ima’

  1. Slažem se sa Gostom. Marija, ti tegovi u grudima su deo tvog životnog iskustva i s vremenom će postajati sve lakši, a vredniji, čineći te duhovno-bogatijom osobom.

    • Hvala Dušane 🙂
      Često tj. u datim situacijama, bilo sebi ili drugima, citiram stihove:
      “Svoju snagu prepoznaćeš po tome
      koliko si u stanju
      da prebrodiš trenutak
      Jer trenutak je teži
      i strašniji i duži
      od vremena i večnosti.“
      Tako da, razumemo se 🙂

  2. „A ja, ja hoću da pobegnem tada, a nemam gde bih se sakrila od živog doživljaja neuspele prošlosti.“
    Izdvajam ovu rečenicu, a potpisujem ceo tekst. Razumem te.
    Budi mi dobro..drži se..Biće ti ponovo pogled obasjan zvezdama, suncem i mesecom,..hoće, samo veruj u to.

    • Hvala Rado.
      Negde nešto obojim dramatičnije, nekad je proživljeno, nekad je zamišljeno. Ono što nam je svima svojstveno je da to negde svi manje ili više osećamo, što nas čini ljudima, i bliže jedni drugima. Samim tim, i manje se osećamo sami.
      Želim ti dobrodošlicu ovde i pozdravljam te 🙂

  3. Pa nije lako proći kroz polupano staklo, ali je sigurnije. Naleteti na stakleni zid, nesvesni toga, uf, bilo bi bolnije i sa mnogo više posekotina.

  4. Doci do toga da se suocimo sa necim – mislim da je velika stvar. Ni malo laka za postizanje, ali kad je osvojimo, neke stvari se prosto razbistre i lakse se ide dalje. Uostalom, ici napred je, cini mi se, jedina dobra opcija.

    I dobro je da mozemo jedni sa drugima da „razgovaramo“ o raznim temama, bilo da su one stvarni deo naseg zivota ili imaginarni. Ova nasa blogosfera je sjajna kao mogucnost da budemo kreativni, mozda na nacin na koji to ne mozemo uvek uciniti u RL, koji god da su razlozi, ali i zato sto je dobro podeliti misli, ideje, impresije … kroz brojne nacine izrazavanja. Mislim da ovde zaista ima ljudi za koje bih se usudila reci da imaju posebne kvalitete, a tu mislim i na tebe <3.

    • Ići napred je jedina dobra opcija, po meni. Zastati ponekad – DA, ali opet mora da se krene i gura dalje. Koliko god teško, ili ponekad, suludo delovalo.
      Moja želja jeste da delimo različite impresije, iskustva, realna, zamišljena, kakva god, jer uvek u nekom potakne nešto, što bi mu dalo motivaciju ili veru ili pozitivnu energiju, možda čak i rešenje, a ti ‘pokretači’ su po meni ključ da se živi život, a ne životari 🙂
      Ja upoznajem blogosferu, i polako se ‘opuštam i otvaram’ 🙂
      Mnogo ti hvala na lepim rečima i komplimentima i samim tim podršci 🙂 Nadam se da ćemo zajedno uživati na dalje u bilo kojoj vrsti stvaralaštva i komunikacije 🙂 ❤

      • Mnogo toga u komentaru si lepo rekla :OK:. Takodje mislim da ono sto vidimo u ovoj blogosferi može da nam promeni neke poglede na život i da jedni drugima stvarno možemo biti od značaja. Možda i nehotično jer mislim da većina nas nema zacrtanu nameru da nekog edukuje, menja…već prosto ostavljamo ovde deo sebe u ovom virtuelnom svetu što svima može da znači: i drugima i nama.

        Odvano sam ovde, a veruj mi da mnogo toga jos nisam savladala, da ne pricam o vremenu kojeg nikad dovoljno da bih napravila neke izmene, dopune…na blogu sa namerom da izgleda onako kako mi se čini da bi trebalo. Znači, nisi sama u tom upoznavanju :D.

        Draga MM, zadovoljstvo mi je da sam ovde i radujem se svakom našem kontaktu i uživanju u onome što predstavljamo svojim radom i svojom licnoscu ❤ :D.

Ako želiš - kaži

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s