Da ostavim sve. Otirače. Puste hodnike. Iscrpljene čistače. Iskrivljene dekoratere svih mojih tajnih odaja. Da svog dželata presvučem u svetlije tonove i nateram ga da se otrgne od razvlačenja, vezivanja i zakopčavanja otpadaka krivice i neispunjenih želja. Da ga raspršim kao dim, da nestane. Sve one silne odluke da pustim i ostavim onima koji će znati šta treba da urade sa njima. Da pustim svu bol da isteče kroz pukotine, pa da ih zacelim. Uobličim sigurnost i htenje, strah i odlučnost, novo i cilj. Sve što se nijansama širi da pružim šansu i pustim ih na površinu. Da crno i belo ublažim. Melanholiju ostavim notama koje hoće da je zadrže i i žive. Umor od rasprava i žučnih nesporazuma istopim kao led. Snagu da otmem svoju od pogrešnih ljudi i jalovih izbora. Loše vibracije istreskam kao vreću kokica i bacim u visine.
Stvarno je vreme da krenem. Jer nema ničega što ostaje. Posle svega. Ničega što greje. Ničega što inspiriše. Samo uspomene. Samo sećanja. Samo delovi. Rasparčani, razbacani. Nema skladnog mozaika. Samo besmisleno združene minijature. Tužno združene.
I tražila sam. Ali nema. Nema ovde. Nema tu gde tražim. Gde sam želela da bude. I zato je vreme da krenem.
Znam da postoji ljubav – ne nalazim je. Znam da postoji mir – ne zadržavam ga. Znam da postoji sreća – ne osećam je. Znam da postoji sklad – ne povezujem ga. Znam, ali nije tu.
Reči obećanja puštam u vetar. Biće samo ovo. Sada. Impuls I mudrost. I nište više. Nova čista stranica. Sa starom knjigom ispod nje.
Jednostavno moraš da shvatiš da je došlo vreme da krenem… dalje.
Impresije 
🙂 Uvek je uživanje čitati postove ljudi koji se prosto igraju rečima… 🙂
Hvala Oblogovani 🙂
Dok je igre, postojaćemo 🙂
Volim da idem ali ne volim da krećem.
Lepo je ići,ali je lepo i krenuti. Jeste napor, ali više vazduha udahneš 🙂
Znao sam da postoji neko ovakav, a sad znam i gde 🙂
Kakav? 🙂
Neko sa meni dliskim senzibilitetom i izražajnošću…
Mogla si komotno da staviš formu pesme, poezije, a ne proze. Prolazi. Polazi, šta čekaš?
Jednom mi je rečeno “da pričam kao da pišem knjigu“, pa se ne snalazim lično ni šta je više proza, a šta poezija, a šta kolokvijalan rečnik :). Ostavljam impresiju drugom, vama.
Valjda sam krenula čim puca na sve strane…. 🙂
Hvala Gost-eKodGroficeNaVeceri 🙂